Prvih 10 paušalaca koristi Solo paket godinu dana besplatno - još 5 mesta. Javi se

svezapausal
Prijavi se

Autorski ugovor: šta je, kad se koristi umesto ugovora o delu, i kako se obračunava porez (2026)

8 min čitanja
Normirani troškovi po vrsti autorskog dela iz člana 56 Zakona o porezu na dohodak građana: 50% za vajarstvo, keramiku i umetničku fotografiju, 43% za slikarstvo, tekstove, prevode, muziku i film, 34% za izvođenje i produkciju, naspram fiksnih 20% kod ugovora o delu.

Razlika prema ugovoru o delu nije u tome ko obavlja posao nego u tome šta nastaje. Ugovor o delu duguje završen posao. Autorski ugovor postoji samo ako tim poslom nastaje autorsko delo - i baš zato ima drugačiji poreski tretman: viši normirani troškovi, pa na isti bruto honorar ostaje više na ruke.

Kratak odgovor

autorski ugovorugovor o delu
Predmetautorsko delo (tekst, softver, dizajn, foto, muzika...)bilo koji određen posao ili usluga
OsnovZakon o autorskom i srodnim pravimaZakon o obligacionim odnosima, čl. 600-629
Šta se prenosiautorska prava na delu (osim moralnog prava)ništa se ne prenosi, samo se posao predaje
Normirani troškovi50%, 43% ili 34%, zavisno od vrste delafiksno 20%
Porez, PIO, zdravstvenoisti kao kod ugovora o delu (20% / 24% / 10,3%)20% / 24% / 10,3%

Šta je autorski ugovor

Autorski ugovor uređuje Zakon o autorskom i srodnim pravima. Predmet ugovora je autorsko delo - originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na umetničku ili naučnu vrednost, namenu, obim ili sadržinu. Strane su autor i naručilac.

Za razliku od ugovora o delu, kod kog izvršilac samo preda gotov posao, kod autorskog ugovora se dešava i drugi pravni posao: autor prenosi autorska prava na naručioca - isključivo ili neisključivo, u ugovorenom obimu. Jedino što se ne prenosi je moralno pravo autorstva: pravo da se prizna kao autor dela ostaje autoru bez obzira na to šta ugovor kaže o imovinskim pravima.

Kad je nešto autorsko delo, a kad ugovor o delu

Test nije zanimanje izvršioca nego rezultat posla. Softver, tekst, dizajn, fotografija, muzika i sličan rad koji nosi pečat autorove individualnosti su autorsko delo - pa i kad je "samo" jedan modul koda ili jedan grafički prilog. Popravka, montaža, čišćenje, transport ili bilo koji posao gde je bitan ishod, ne originalan izraz - to je ugovor o delu.

U praksi se najviše meša baš kod softvera i dizajna, jer isti posao može biti opisan na oba načina. Razlika nije stvar ukusa: ako je predmet stvarno autorsko delo, autorski ugovor je i tačniji i - zbog normiranih troškova - povoljniji za autora. Biranje autorskog ugovora samo zbog stope, kad posao to ne opravdava, je pogrešno prikazivanje predmeta. Više o samom razgraničenju prema ugovoru o delu, i o dopunskom radu kao trećem obliku, u tekstu ugovor o delu i po čemu se razlikuje od ugovora o radu.

Normirani troškovi: 50%, 43% ili 34%

Normirani troškovi umanjuju bruto honorar pre nego što se na njega obračuna porez - viša stopa znači manju poresku osnovicu, pa veći neto na isti bruto. Kod ugovora o delu je to fiksno 20%. Kod autorskog ugovora, član 56 stav 1 Zakona o porezu na dohodak građana propisuje tri stope, po tačno nabrojanoj vrsti dela:

  • 50% - vajarska dela, tapiserije, umetnička keramika, keramoplastika, mozaik i vitraž, umetnička fotografija, zidno slikarstvo, kostimografija, modno kreiranje i umetnička obrada tekstila
  • 43% - slikarska i grafička dela, industrijsko oblikovanje, arhitektonska i pejzažna dela, scenografska rešenja, naučna, stručna, književna i publicistička dela, prevođenje, muzička i filmska dela, restauratorski i konzervatorski radovi
  • 34% - interpretacija i izvođenje estradnih programa, produkcija fonograma, videograma i emisija

Ovo iznenadi većinu ljudi na prvi pogled: muzika i film nisu na 50% nego na 43%, umetnička fotografija je na 50% a ne na 43%, prevod je na 43% a ne na 34%. Lakše je zapamtiti obrnuto od intuicije - 34% je za izvođenje i produkciju, ne za sam autorski rad, dok najveći deo "kancelarijskog" autorskog rada (tekst, prevod, muzika, film, dizajn) pada u srednju, 43% stopu.

Softver posebno: ni u jednoj od tri liste iz člana 56 ne postoji stavka "softver" ili "računarski program". U praksi se prihod od izrade softvera po autorskom ugovoru najčešće tretira kao stručno delo (43%), ali to je tumačenje po analogiji, ne izričita stavka zakona - za veći ugovor vredi tu stopu potvrditi sa knjigovođom pre potpisivanja, ne pretpostaviti je.

Kako se obračunava porez

Isplatilac (naručilac koji isplaćuje honorar fizičkom licu) je taj koji obračunava i uplaćuje porez po odbitku i doprinose, isti postupak kao obračun ugovora o delu - menja se samo procenat normiranih troškova:

  1. Poreska osnovica = bruto honorar − normirani troškovi
  2. Porez po odbitku: 20% na osnovicu
  3. Doprinos za PIO: 24% na osnovicu, uvek se plaća
  4. Doprinos za zdravstveno: 10,3% na osnovicu, ali samo ako autor nije već zdravstveno osiguran po drugom osnovu (zaposlenje, penzija, sopstvena delatnost)
  5. Doprinos za nezaposlenost se ne plaća - to postoji samo u radnom odnosu

Na primer, za bruto honorar od 100.000 RSD za tekst, prevod ili softver (43% normiranih troškova), ako autor nije osiguran po drugom osnovu:

  • normirani troškovi (43%): 43.000 RSD
  • poreska osnovica: 57.000 RSD
  • porez (20%): 11.400 RSD
  • PIO (24%): 13.680 RSD
  • zdravstveno (10,3%): 5.871 RSD
  • neto isplata: 69.049 RSD

Isti bruto honorar preko ugovora o delu (fiksnih 20% normiranih troškova) na istoj osnovi daje neto od 56.560 RSD - razlika od preko 12.000 RSD na isti bruto, samo zbog stope normiranih troškova. Ako je autor već osiguran po drugom osnovu, zdravstveno se ne obračunava i neto po autorskom ugovoru raste na 74.920 RSD.

Ceo obračun, u oba smera (upišeš bruto pa vidiš neto, ili upišeš traženi neto pa vidiš koji bruto upisati u ugovor), radi kalkulator i generator ugovora - isti alat pokriva i ugovor o delu i autorski ugovor, sa tačnim stopama za svaki.

Šta autorski ugovor treba da sadrži

  • ko su strane (autor i naručilac), sa podacima za identifikaciju
  • vrsta autorskog dela i opis sadržine
  • rok predaje
  • honorar, bruto ili neto, i način isplate
  • obim prenosa prava: isključivo (naručilac dobija jedino pravo korišćenja) ili neisključivo (autor sme delo da ustupi i drugima)
  • napomena da moralno pravo autorstva ostaje autoru

Nacrt sa svim ovim poljima, uz obračun poreza po odbitku, izgeneriseš na istom generatoru ugovora kao i za ugovor o delu.

Autorski ugovor kao paušalac

Ako već imaš registrovanu paušalnu radnju i posao spada u tvoju registrovanu delatnost, taj posao po pravilu fakturišeš kao svoja firma - redovnom fakturom, ne autorskim ugovorom. Autorski ugovor je za fizičko lice koje nije angažovano preko svoje registrovane delatnosti: povremeni honorar mimo radnje, posao pre registracije, ili saradnja gde druga strana namerno traži fizičko lice a ne preduzetnika.

Mešanje ta dva - fakturisanje posla koji je zapravo autorski honorar, ili obrnuto - menja i ko obračunava porez (ti kao paušalac, ili naručilac kao isplatilac) i koliko na kraju ostaje na ruke, pa vredi razdvojiti pre nego što se posao ugovori, ne posle.

Posebni slučajevi

Autor je penzioner. Autorski ugovor je, uz ugovor o delu, jedan od retkih oblika angažovanja koji ne utiče na invalidsku penziju - jer ne zasniva radni odnos, ne traži novu ocenu radne sposobnosti. Kod porodične penzije i dalje važi cenzus na iznos isplate. Detaljno po vrsti penzije u tekstu ugovor o delu, staž i penzija - ista pravila važe i za autorski ugovor.

Autor nije nigde osiguran. Tada se, pored poreza i PIO, obračunava i doprinos za zdravstveno od 10,3% - neto je osetno manji nego kad je autor već osiguran po drugom osnovu, detalj koji vredi razjasniti pre dogovora o iznosu "na ruke".

Izvori

Sve što je u ovom tekstu navedeno kao pravilo proverio sam u ovim izvorima, u septembru 2026. Propisi se menjaju - pre nego što na nečemu odavde zasnuješ odluku, vredi ih pogledati ponovo: