Ugovor o delu, staž i penzija (2026): da li ti se upisuje staž i sme li penzioner da radi

Dva pitanja koja se stalno mešaju, a odgovori su im različiti: da li se rad po ugovoru o delu računa u staž, i sme li penzioner da radi po ugovoru o delu. (Ako ti je pre toga potrebno šta je ugovor o delu i po čemu se razlikuje od ugovora o radu, to je posebna tema.)

Prvo ima odgovor "da, ali ne sam od sebe". Drugo nema jedan odgovor - ima tri, zavisno od toga koju penziju primaš.

Kratak odgovor

Staž: na ugovor o delu se plaća doprinos za PIO, pa se staž po tom osnovu ostvaruje - ali se ne upisuje automatski. Trajanje angažovanja nije deo prijave koja se podnosi za ugovor o delu, pa Fond nema odakle da zna da si radio i koliko. Da bi ti staž ušao u evidenciju, podnosiš zahtev Republičkom fondu PIO.

Penzioner: starosni i prevremeni starosni penzioner sme da radi po bilo kom osnovu i penzija mu i dalje stiže. Invalidski penzioner sme po ugovoru o delu i autorskom ugovoru, ali zasnivanje radnog odnosa nosi ponovnu ocenu radne sposobnosti. Porodični penzioner sme po ugovoru o delu samo dok je mesečna naknada ispod najniže osnovice - u 2026. je to 51.297 dinara.

PP ugovor: ugovor o privremenim i povremenim poslovima je drugačiji slučaj - zaključuje se po Zakonu o radu, prijavljuje se na CROSO pre početka rada i doprinosi se plaćaju kao na zaradu, pa staž teče za vreme angažovanja.

Doprinos se plaća, staž se ne upisuje sam

Ovo je mesto gde se najviše greši, i greška je tiha: radiš godinama po ugovorima o delu, doprinosi se uredno plaćaju, a u evidenciji Fonda nema ničega.

Razlog je u tome kako prijava izgleda. Kod zaposlenja se prijavljuje period - od kada do kada. Kod ugovora o delu se prijavljuje isplata, ne period. Isplatilac prijavi iznos i obračunati doprinos; koliko je taj posao trajao, u prijavi ne postoji. Zato ne možeš ni da vidiš svoj staž po tom osnovu prostom proverom podataka, jer ga tamo nema dok ga neko ne izračuna.

Rad po ugovoru o delu nije radni odnos i po tom osnovu nemaš status zaposlenog lica. To ne znači da doprinos propada - znači da se pretvara u staž tek kad ga Fond obračuna.

Staž se ne meri vremenom, nego iznosom

Druga stvar koja iznenađuje: ni kad se upiše, staž nije "onoliko koliko sam radio".

Fond sabira sve isplate po ugovorima u toku jedne kalendarske godine, deli ih najnižom mesečnom osnovicom koja je važila u vreme uplate doprinosa, i rezultat je broj meseci i dana koji ti se upisuje. Sve isplate iz iste godine spajaju se u jedan zapis.

Praktična posledica: staža ti se upisuje manje nego što si radio, često znatno manje. Ako si u toku 2026. po ugovorima o delu ostvario ukupno 300.000 dinara osnovice, a najniža mesečna osnovica je 51.297, to je oko 5,8 - dakle pet meseci i nešto dana, bez obzira na to što je posao trajao dvanaest meseci.

Isto važi i obrnuto: jedan veliki posao u jednom mesecu može da ti donese više od jednog meseca staža.

Tačan delilac koji Fond primenjuje vredi proveriti kod njih za svoj konkretan slučaj - izvori ga formulišu različito (negde kao zbir osnovica, negde kao zbir naknada), a razlika menja rezultat. Mehanizam - deljenje najnižom osnovicom iz vremena uplate - isti je u svim izvorima koje sam našao.

Šta konkretno da uradiš da bi ti se staž upisao

1. Sačuvaj ugovore i dokaze o isplati. Fond računa iz svojih podataka, ali ti treba trag ako nešto ne štima.
2. Podnesi zahtev Republičkom fondu PIO za upis staža po osnovu rada van radnog odnosa. Bez zahteva se ne dešava ništa.
3. Proveri rezultat na obrascu M-4. To je mesto na kom se vidi da li su staž, osnovica i doprinos zaista evidentirani.

Ne odlaži. Što je isplata starija, to je više posla oko dokazivanja.

Starosna i prevremena starosna penzija

Najjednostavniji slučaj. Korisnik starosne ili prevremene starosne penzije može da radi po svim osnovima - ugovor o radu, ugovor o delu, sopstvena radnja - i da istovremeno prima penziju. Penzija se ne obustavlja. Ako je taj osnov sopstvena paušalna radnja, šta se tačno plaća i šta ne je u porezima i doprinosima paušalca penzionera.

Doprinos za PIO se i dalje plaća na ugovor o delu. Zdravstveno se ne obračunava, jer je penzioner već zdravstveno osiguran preko Fonda - to je isti onaj slučaj "osiguran po drugom osnovu" koji smanjuje odbitke.

Invalidska penzija

Ovde je granica oštra i ide baš kroz vrstu ugovora.

Korisnik invalidske penzije može da bude angažovan po ugovoru o delu ili po autorskom ugovoru. Ono što nosi rizik je zasnivanje klasičnog radnog odnosa - to može da povuče obustavu penzije i novu ocenu radne sposobnosti, a ocena je postupak čiji ishod nije unapred poznat.

Zato ugovor o delu za invalidskog penzionera nije "blaža varijanta zaposlenja". To je druga stvar, i baš zato je dozvoljena.

Porodična penzija - jedini slučaj sa cenzusom

Korisnik porodične penzije sme da radi po ugovoru o delu i na privremenim i povremenim poslovima, pod uslovom da je mesečna naknada niža od najniže osnovice koja važi u vreme plaćanja doprinosa. Za 2026. to je 51.297 dinara.

Pređeš li taj iznos u mesecu, isplata porodične penzije se obustavlja.

Isplata se obustavlja i ako korisnik porodične penzije zasnuje radni odnos ili postane preduzetnik - tu nema cenzusa, sama činjenica je dovoljna. I još nešto: korisnik je dužan da o tome sam obavesti Fond, odmah. Pravo na penziju ne prestaje, obustavlja se isplata dok angažovanje traje.

Ugovor o delu sa penzionerom: primer obračuna

Penzioner je zdravstveno osiguran preko Fonda, pa je to "osiguran po drugom osnovu" - u poreskoj prijavi šifra vrste prihoda 601. Obračunavaju se porez i PIO, a zdravstveno ne. Redosled je uvek isti: od bruta se odbije 20% normiranih troškova, na ostatak (poresku osnovicu) ide porez 20% i PIO 24%. Za bruto naknadu od 100.000 dinara:

Za poređenje, isti bruto kod nekog ko nije osiguran po drugom osnovu daje 56.560 dinara, jer se dodaje i 8.240 dinara zdravstvenog. Odakle koji red u tabeli i kako se računa unazad, od neta: obračun ugovora o delu.

Ukupno opterećenje je 35.200 dinara, odnosno 44% poreske osnovice (20% poreza + 24% PIO) - zato neto iznosi 64,8% bruta.

Koeficijent za penzionera: od neta do bruta

Sa penzionerom se posao najčešće dogovori na ruke. Pošto neto iznosi bruto × 0,648 (1 − 0,8 × 44%), obrnuto važi:

• bruto = neto × 1,54321
• dogovoreno 50.000 dinara na ruke → u ugovor upisuješ bruto 77.160,49 dinara
• provera: osnovica 61.728,39, porez 12.345,68, PIO 14.814,81, neto 50.000

Ovo možeš da izračunaš za svoj iznos na kalkulatoru ugovora o delu - tamo postoji i polje "osiguran po drugom osnovu", koje pokriva penzionera, i smer "znam neto" ako si se dogovorio na ruke pa ti treba bruto za ugovor. Kalkulator računa po istoj formuli i istim stopama, pa daje iste brojeve kao ova tabela.

Primer ugovora o delu sa penzionerom: šta ide u njega

Po formi se ugovor sa penzionerom ne razlikuje od bilo kog drugog ugovora o delu. Ne postoji poseban "penzionerski" ugovor, ni posebna klauzula koju zakon traži. Razlika je samo u obračunu: šifra 601 i nema zdravstvenog doprinosa. Skelet:

1. Ugovorne strane - naručilac (naziv, adresa, PIB/MB) i izvršilac (ime, adresa, JMBG).
2. Član 1, predmet - konkretan posao koji se izvršava samostalno i van radnog odnosa. Što preciznije: rezultat, ne radno vreme.
3. Član 2, rok - do kada se delo predaje.
4. Član 3, naknada - bruto iznos i način isplate. Upiši bruto, ne neto; neto je posledica obračuna.
5. Član 4, obračun - informativno: normirani troškovi, osnovica, porez, PIO, a za zdravstveno 0 jer je izvršilac osiguran po drugom osnovu.
6. Član 5, samostalnost - izvršilac radi svojim sredstvima, ugovorom se ne zasniva radni odnos.
7. Raskid i završne odredbe - primena Zakona o obligacionim odnosima, nadležni sud, broj primeraka.

Jedino što proveravaš pre potpisivanja je vrsta penzije, ne forma ugovora: za porodičnog penzionera mesečna naknada mora da ostane ispod 51.297 dinara, inače se isplata penzije obustavlja. Ceo nacrt sa ovim članovima pravi generator ugovora; koju prijavu podnosi isplatilac i kada, u tekstu prijava ugovora o delu.

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima i staž

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima (PP ugovor) je takođe rad van radnog odnosa, ali je pravno sasvim druga stvar od ugovora o delu. Zaključuje se po Zakonu o radu, ne po Zakonu o obligacionim odnosima, i zato se za staž ponaša skoro kao zaposlenje.

Po članu 197 Zakona o radu, PP ugovor se zaključuje za poslove koji po svojoj prirodi ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, i to samo sa:

• nezaposlenim licem,
• zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena,
• korisnikom starosne penzije.

Studenti i učenici ne ulaze direktno u ovu listu - za njih je član 198: PP ugovor sa članom omladinske ili studentske zadruge. Ugovor se zaključuje u pisanom obliku.

Šta to znači za staž:

• Prijava na CROSO. Član 35 Zakona o radu obavezuje poslodavca da za ugovor o radu "ili drugi ugovor o obavljanju poslova zaključen u skladu sa ovim zakonom" podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje najkasnije pre stupanja lica na rad. PP ugovor je takav ugovor; ugovor o delu nije.
• Doprinosi kao na zaradu. Zakon o doprinosima lica na PP poslovima navodi u sve tri grane: PIO (član 7), zdravstveno (član 8) i osiguranje za slučaj nezaposlenosti (član 9). Osnovica je ugovorena naknada (član 16), a stope su iz člana 44: 24%, 10,3% i 0,75%. Porez je 10%, kao na zaradu, jer Zakon o porezu na dohodak naknadu za PP poslove računa u zaradu (član 13 stav 2).
• Staž teče po vremenu. Zakon o PIO u staž računa vreme provedeno na privremenim i povremenim poslovima za koje je plaćen doprinos (član 49). Kod ugovora o delu staž se dobija deljenjem naknade najnižom osnovicom (član 50), sa gornjom granicom od 12 meseci u kalendarskoj godini.

Jedna ograda: Zakon o PIO lice na PP poslovima vodi kao osiguranika "ako nije osigurano po drugom osnovu" (član 11 tačka 9). Ako si već zaposlen ili imaš radnju, tvoj staž dolazi po tom osnovu, ne iz PP ugovora. Kod starosnog penzionera na PP poslovima doprinos se plaća, ali šta to znači za ponovno određivanje penzije, pitaj Fond za svoj slučaj - nisam našao zvanično objašnjenje koje to rešava jednim pravilom.

Kad tražiš "pp ugovor radni staž": da, ulazi, i ne moraš ništa posebno da tražiš od Fonda - pod uslovom da te je poslodavac prijavio. Proveri to na M-4 ili u podacima o stažu isto kao kod zaposlenja.

Šta uraditi po redu

1. Utvrdi koju penziju primaš - tri režima gore nisu varijacije istog pravila.
2. Ako si porodični penzioner, pre potpisivanja izračunaj mesečnu naknadu i uporedi je sa 51.297 dinara.
3. Ako si invalidski penzioner, drži se ugovora o delu ili autorskog ugovora.
4. Za staž: podnesi zahtev Fondu, pa proveri M-4.
5. Bruto u ugovoru upiši tek kad znaš šta ostaje na ruke - za penzionera neto × 1,54321, a kalkulator ugovora o delu radi u oba smera.
6. Ako posao traje i ponavlja se, a ti si nezaposlen, starosni penzioner ili radiš nepuno radno vreme, razmisli o PP ugovoru - prijava na CROSO i staž po vremenu, uz limit od 120 radnih dana godišnje.

Izvori

Sve što je u ovom tekstu navedeno kao pravilo proverio sam u ovim izvorima, u septembru 2026. Propisi, osnovice i stope se menjaju - pre nego što na nečemu odavde zasnuješ odluku, vredi ih pogledati ponovo:

• Republički fond za PIO, osnovice za uplatu doprinosa: https://www.pio.rs/sr/osnovice-za-uplatu-doprinosa
• Objašnjenje Fonda PIO o stažu po ugovoru o delu - da prijava ne sadrži trajanje angažovanja i da je potreban zahtev za upis staža: https://bizportal.rs/Karijera/101068932/vazno-objasnjenje-stiglo-iz-pio-fonda---da-li-se-ugovor-o-delu-racuna-u-radni-staz.html
• Isto objašnjenje, drugi prenos, sa opisom obračuna po iznosu a ne po trajanju: https://www.novosti.rs/ekonomija/vesti/1624678/radni-odnos-ili--ugovor-delu-racuna-radni-staz
• Najniža mesečna osnovica doprinosa za 2026. godinu - 51.297 dinara: https://ipc.rs/vest/najniza-mesecna-osnovica-za-placanje-doprinosa-za-2026-godinu-iznosi-51297-dinara_v2386
• Paragraf, penzioneri i ugovor o radu odnosno ugovor o delu - koji penzioner sme po kom osnovu: https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/260226/260226-vest6.html
• RTV, starosni penzioneri mogu da rade po svim osnovima, ostali po ugovoru o delu - uz uslov za porodičnu penziju: https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/starosni-penzioneri-mogu-da-rade-ostali-po-ugovoru-o-delu_1320139.html
• Obrazac.rs, M-4 obrazac kao mesto provere upisanog staža i doprinosa: https://obrazac.rs/m4-obrazac/
• Stope poreza i doprinosa na drugi prihod za 2026 - porez 20%, PIO 24%, zdravstveno 10,3% samo ako lice nije osigurano po drugom osnovu, normirani troškovi 20%: https://platica.rs/stope/doprinosi

Dopuna za primer obračuna sa penzionerom i za PP ugovor - proverio sam u oktobru 2026:

• Zakon o porezu na dohodak građana, član 85 stav 1 tačka 1 i stav 3 (ugovor o delu, 20% normiranih troškova), član 86 (stopa 20%), član 13 stav 2 (naknada za PP poslove je zarada) i član 16 (porez na zaradu 10%): https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dohodak_gradjana.html
• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, član 7 stav 1 tačke 3 i 9, član 8 stav 1 tačka 3, član 9 stav 1 tačka 3, član 16 i član 44 (stope 24%, 10,3%, 0,75%): https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_doprinosima_za_obavezno_socijalno_osiguranje.html
• Zakon o radu, član 35 stav 2 (jedinstvena prijava pre stupanja na rad), član 197 (PP poslovi, 120 radnih dana, ko sme) i član 198 (članovi zadruge): https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html
• Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, član 11 tačke 9 i 10, član 49 (staž na PP poslovima), član 50 (staž po ugovorenoj naknadi, najviše 12 meseci godišnje) i član 117 stav 4 (porodična penzija i ugovorena naknada ispod najniže osnovice): https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_penzijskom_i_invalidskom_osiguranju.html