Otvaranje paušalne firme: koliko košta, koliko traje i šta posle APR-a (2026)

Otvaranje paušalne firme u 2026. košta 2.500 dinara naknade APR-u, registrator o prijavi odlučuje u roku od pet radnih dana, a paušalno oporezivanje tražiš u istoj toj prijavi - kasnije ne možeš do naredne godine. Sve ostalo (PIB, prijava na osiguranje, rešenje Poreske uprave) ide samo, iz te jedne prijave.

"Paušalna firma" je kolokvijalni naziv. Pravno otvaraš preduzetničku radnju i tražiš da porez plaćaš na paušalno utvrđen prihod - DOO ne može biti paušalac. Ako ti treba lista koraka za štikliranje, ona već postoji: kako osnovati paušalnu radnju, korak po korak. Ovaj tekst odgovara na ono što lista ne kaže: koliko para, koliko dana, šta stiže posle rešenja i gde ljudi greše.

Kratak odgovor

• Naknada APR-a: 2.500 dinara za registraciju preduzetnika, po Odluci o naknadama koja se primenjuje od 1. januara 2026. Odluka navodi jedan iznos, bez posebne cene za elektronsku prijavu.
• Rok: registrator rešenjem odlučuje u roku od pet radnih dana od prijema prijave.
• Online ili šalter: za preduzetnika su dozvoljena oba puta. Samo privredna društva moraju elektronski.
• Paušal: zahtev se podnosi isključivo u momentu registracije, na APR prijavi. Propustiš li ga, sledeći rok je 31. oktobar, za narednu godinu.
• Pečat: nije obavezan.
• Posle rešenja: PIB dobijaš uz rešenje, prijavu na osiguranje podnosi APR, rešenje o paušalnom porezu stiže u poresko sanduče, a prvu obavezu plaćaš 15 dana po isteku meseca.
• Eko taksa: za kalendarsku godinu u kojoj si registrovan se ne utvrđuje.

Koliko košta otvaranje paušalne firme

Jedini trošak koji propisuje država pri samom otvaranju je naknada APR-a. Ostalo zavisi od tebe i tvoje banke.

Za poređenje, osnivanje DOO-a po istoj odluci košta 8.000 dinara. Iznosi iz 2025. koje još viđaš po tekstovima (1.560 dinara elektronski, 1.670 na papiru) više ne važe.

Pečat je najčešći nepotreban trošak. Član 25 Zakona o privrednim društvima kaže da se posebnim propisom ne može uvesti obaveza upotrebe pečata, a na preduzetnike se primenjuje preko člana 86. Neke banke i partneri ga i dalje traže iz navike - napravi ga tek kad ti neko to stvarno zatraži.

Ono što otvaranje ne košta, ali posle košta svakog meseca, je sam paušal: porez i doprinosi po rešenju. Prve godine od registracije osnovica se množi korekcionim koeficijentom 0,5 po Uredbi o paušalnom oporezivanju. Koliko je to za tvoju šifru i opštinu, izračunaj u kalkulatoru paušala.

Ako računaš na podsticaje za početak, to je posebna priča sa svojim uslovima i rokovima: subvencije za otvaranje firme.

Koliko traje

Član 15 Zakona o postupku registracije u APR-u: registrator rešenjem odlučuje o prijavi u roku od pet radnih dana od dana prijema prijave. Elektronska prijava podneta neradnog dana smatra se podnetom prvog narednog radnog dana. U praksi elektronska prijava zna da bude brža, ali zakonski rok je pet radnih dana i na to računaj.

Posle toga, Poreska uprava novoosnovanom paušalcu šalje rešenje o mesečnoj obavezi u poresko sanduče na portalu ePorezi. Poreska uprava je pri uvođenju elektronskih rešenja 2020. najavila rok od 48 sati od registracije u APR-u. Taj rok nisam našao u zakonu - to je rok iz saopštenja, ne zakonski.

Realno: od prijave do rešenja o porezu prođe nedelja dana, ako ti prijava ne bude odbačena.

APR online ili na šalteru

Zakon o postupku registracije u APR-u (član 9) obavezuje na elektronsku prijavu samo privredna društva. Preduzetnik bira.

Za online prijavu od 15. maja 2026. u eServise APR-a ulaziš isključivo preko naloga sa portala eID.gov.rs. Sama prijava se potpisuje kvalifikovanim elektronskim sertifikatom - onim koji MUP upisuje u čip lične karte ili sertifikatom drugog izdavaoca - uz čitač kartica i APR-ovu aplikaciju za potpisivanje. Da li prijavu osnivanja možeš da potpišeš i sertifikatom u klaudu (ConsentID), nisam našao potvrdu u uputstvima APR-a; proveri u uputstvu za eRegistraciju preduzetnika na apr.gov.rs pre nego što kreneš.

Ako sertifikat već imaš (trebaće ti i za ePorezi), online je jednostavniji: nema odlaska, a plaćanje je deo prijave. Ako ga nemaš, šalter nije sporiji po zakonu, samo traži odlazak.

Novi Sad, Beograd, Niš - postupak je isti, APR je jedan za celu Srbiju. Opština sedišta menja samo iznos paušala, preko prosečne zarade u opštini, i to ne za svaku šifru.

Šta se dešava posle rešenja APR-a

Prijava osnivanja je jednošalterska: iz nje APR obavlja i deo poslova za druge institucije.

1. PIB i matični broj dobijaš uz rešenje o registraciji.
2. Prijava na obavezno socijalno osiguranje (PIO, zdravstveno) ne radiš sam. Po članu 14 Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, jedinstvenu prijavu za osiguranike koji samostalno obavljaju delatnost podnosi organ koji vodi registar - dakle APR.
3. Zahtev za paušal APR prosleđuje Poreskoj upravi. Poreska prijava PPDG-1R se pri osnivanju preko APR-a ne podnosi od 2020. Ono što kruži po forumima - "imaš 5 dana da podneseš zahtev za paušal" - važi samo za one koji se ne registruju u APR-u (na primer advokate), po članu 42 stav 3 Zakona o porezu na dohodak građana. Za tebe važi stav 2: zahtev se podnosi isključivo u momentu registracije.
4. Rešenje Poreske uprave stiže u poresko sanduče na ePorezi. Iz njega prepisuješ iznos i račune.
5. Prva uplata: porez na paušalno utvrđen prihod plaća se u roku od 15 dana po isteku svakog meseca (član 110 Zakona o porezu na dohodak građana).
6. Eko taksa: za kalendarsku godinu u kojoj si registrovan ne utvrđuje se (član 137 stav 2 Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara). Pazi, to je kalendarska godina, ne 12 meseci - ko se registruje u oktobru, oslobođen je samo do 31. decembra. Isti zakon u članu 138 traži da u roku od 15 dana od registracije lokalnoj poreskoj administraciji dostaviš podatke za utvrđivanje naknade. Koliko će biti od naredne godine: kalkulator eko takse.
7. Račun u banci otvaraš sa rešenjem APR-a i PIB-om.

Otvaranje firme iz radnog odnosa

Registracija je ista. Nijedan poreski propis ne traži da nisi zaposlen, a prijava kod APR-a izgleda identično. Razlika je u doprinosima: dok si zaposlen, radni odnos je tvoj prvi osnov osiguranja, pa po osnovu radnje plaćaš porez i doprinos za PIO, a zdravstveno i nezaposlenost ne plaćaš drugi put. Članovi zakona, iznosi i šta se dešava kad daš otkaz: paušal iz radnog odnosa.

Dve stvari proveri pre prijave, jer nisu poreske: ugovor o radu (zabrana konkurencije) i, ako si državni službenik, poseban zakon koji ti preduzetništvo zabranjuje.

Najčešće greške

Pogrešna šifra delatnosti. Šifra određuje koeficijent, dakle iznos paušala, i to da li paušal uopšte možeš. Šifru biraš po onome što stvarno radiš, ne po onome što je jeftinije. Spisak sa koeficijentima: šifre delatnosti za paušalce.

Delatnost koja ne može paušalno. Član 40 stav 2 Zakona o porezu na dohodak građana isključuje: reklamiranje i istraživanje tržišta, trgovinu na veliko i malo, hotele i restorane, finansijsko posredovanje i aktivnosti u vezi s nekretninama, radnju u koju ulažu i druga lica, planirani promet veći od 6.000.000 dinara i PDV obveznika. Prijava na takvoj šifri neće dati paušal, ma šta štiklirao.

Propušten zahtev za paušal. Najskuplja greška, jer se ne ispravlja mejlom. Ako zahtev ne podneseš u APR prijavi, ostaješ na oporezivanju stvarnog prihoda, a novi zahtev možeš da podneseš tek do 31. oktobra tekuće godine, za narednu (član 42 stav 1). Ako otvaraš u novembru, to znači više od godinu dana bez paušala.

Adresa sedišta koje nema u registru. Registrator koristi Adresni registar Republičkog geodetskog zavoda; ako naziv ulice u prijavi ne postoji u tom naselju, prijava se odbacuje. Proveri adresu u RGZ-ovom Adresnom centru pre podnošenja. Isto važi za naziv radnje - proveri da li je već registrovan ili rezervisan.

Pečat i usluge koje ti ne trebaju. Nisu greška u postupku, ali jesu bačene pare.

Ako ne želiš sam da biraš šifru i popunjavaš prijavu, registraciju, izbor šifre i prateće prijave može da odradi advokat umesto tebe - to je posao gde jedna pogrešna kućica košta godinu dana režima koji nisi hteo.

Šta uraditi po redu

1. Izaberi šifru i proveri da nije na listi iz člana 40 stav 2.
2. Izračunaj mesečni paušal za svoju šifru i opštinu, pre prijave.
3. Proveri adresu sedišta u RGZ Adresnom centru i naziv u registru APR-a.
4. Odluči online ili šalter. Za online pripremi eID nalog, kvalifikovani sertifikat, čitač i karticu za plaćanje.
5. Podnesi prijavu, plati 2.500 dinara i označi paušalno oporezivanje.
6. Sačekaj rešenje APR-a (do pet radnih dana), pa rešenje Poreske uprave u poreskom sandučetu.
7. Otvori račun, u roku od 15 dana dostavi podatke za eko taksu, i uplati prvu obavezu do 15. narednog meseca.
8. Ostatak koraka (KPO, fakture, fiskalizacija) je u checklisti za osnivanje.

Izvori

Proverio sam u oktobru 2026. Naknade APR-a se menjaju svake godine ili dve, pa iznos proveri pred samu prijavu.

• Odluka o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre, "Sl. glasnik RS" 95/25, primenjuje se od 1. januara 2026 - član 2 (osnivanje privrednog društva 8.000 dinara), član 8 (registracija preduzetnika 2.500 dinara): https://www.apr.gov.rs/upload/Portals/0/zakoni%20uredbe%20pravilnici/Odluke/2025/Odluka_o_naknadama_APR_2025.pdf
• Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre - član 9 stav 2 (samo privredno društvo obavezno elektronski), član 11 (elektronska prijava), član 15 st. 1 i 2 (rok od pet radnih dana; prijava podneta neradnog dana): https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_postupku_registracije_u_agenciji_za_privredne_registre.html
• APR: od 15. maja 2026. pristup eServisima samo preko eID naloga: https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/150526/150526-vest11.html
• Preduzetnici nisu u obavezi da elektronski registruju osnivanje (APR, decembar 2023): https://n1info.rs/biznis/apr-obavezna-e-registracija-visestruko-uvecala-broj-firmi-osnovanih-elektronski/
• Vodič "Kako osnovati preduzeće ili preduzetničku radnju", februar 2025 (šta treba za eRegistraciju i za papirnu prijavu, plaćanje karticom, provera adrese u RGZ Adresnom registru, iznosi naknada iz 2025): https://novi.gradleskovac.org/wp-content/uploads/2025/03/Kako-osnovati-preduzece-ili-preduzetnicku-radnju-februar-2025.pdf
• Zakon o porezu na dohodak građana - član 40 stav 2 (ko ne može paušalno, limit 6.000.000), član 42 st. 1-3 (rok 31. oktobar; zahtev isključivo u momentu registracije; pet dana samo za one koji se ne registruju u APR-u), član 110 tačka 1 (plaćanje 15 dana po isteku meseca): https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dohodak_gradjana.html
• Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje - član 5 (korekcioni koeficijent 0,5 u godini registracije): https://www.paragraf.rs/propisi/uredba_o_blizim_uslovima_kriterijumima_i_elementima_za_pausalno_oporezivanje_obveznika_poreza.html
• Unapređenje paušalnog oporezivanja od 2020 - bez PPDG-1R pri registraciji preko APR-a, elektronska rešenja: https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/100120/100120-vest3.html
• Poreska uprava o roku od 48 sati za rešenje novoosnovanim paušalcima (saopštenje preneto u medijima, januar 2020): https://www.021.rs/info/biznis-i-ekonomija/231982/poreska-resenja-za-pausalce-od-ponedeljka-samo-u-elektronskoj-formi
• Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja - član 14 tačka 3 (jedinstvenu prijavu podnosi organ koji vodi registar privrednih subjekata): https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_centralnom_registru_obaveznog_socijalnog_osiguranja.html
• Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara - član 137 stav 2 (eko taksa se ne utvrđuje za kalendarsku godinu registracije), član 138 stav 3 (podaci u roku od 15 dana od registrovanja): https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-naknadama-za-koriscenje-javnih-dobara.html
• Zakon o državnim službenicima - član 28 (državni službenik ne sme da se bavi preduzetništvom): https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_drzavnim_sluzbenicima.html
• Zakon o privrednim društvima - član 25 (pečat), član 86 (primena na preduzetnike): https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_privrednim_drustvima.html