Ugovor o privremenim i povremenim poslovima (PP ugovor): ko sme, porez, staž i primer obračuna

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima - u oglasima i razgovoru skraćeno PP ugovor - je ugovor po Zakonu o radu za poslove koji ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, i sme da se zaključi samo sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme i korisnikom starosne penzije. Nije radni odnos, ali se za porez i doprinose ponaša skoro kao plata: porez 10% i sva tri doprinosa, uz prijavu na CROSO pre početka rada - zato ulazi u staž.

Ako si zaposlen i radiš nešto sa strane, imaš tri legalna puta: ugovor o delu, ugovor o dopunskom radu ili paušalnu radnju. PP ugovor je četvrti, ali ne za svakoga - zakon ga ograničava i po tome ko sme da ga potpiše, i po trajanju. Ovaj tekst je za ljude kojima ga nude i koji hoće da znaju šta tačno potpisuju, i za paušalce koji se pitaju da li im se PP ugovor uopšte otvara.

Kratak odgovor

• Ko sme: nezaposleno lice, zaposleni sa nepunim radnim vremenom (do punog radnog vremena) i korisnik starosne penzije (član 197 Zakona o radu). Studenti i učenici preko omladinske ili studentske zadruge (član 198).
• Koliko: poslovi koji po svojoj prirodi ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.
• Forma: obavezno pisani ugovor. Poslodavac te prijavljuje na CROSO pre stupanja na rad.
• Porez: 10%, jer se naknada računa u zaradu (Zakon o porezu na dohodak građana, član 13 stav 2).
• Doprinosi: PIO 24%, zdravstveno 10,3%, nezaposlenost 0,75% - sva tri, kao na zaradu, podeljeno na deo iz naknade i deo na teret poslodavca.
• Na 100.000 bruto: porez 10.000, doprinosi iz naknade 19.900, neto 70.100. Poslodavca košta 115.150.
• Staž: teče po vremenu, dok traje prijava - ne moraš ništa da tražiš od Fonda PIO.

Šta je ugovor o privremenim i povremenim poslovima

Zakon o radu ga uređuje u članu 197, u poglavlju "Rad van radnog odnosa", odmah ispred ugovora o delu (član 199) i dopunskog rada (član 202). Suština je u imenu: posao mora da bude privremen ili povremen po svojoj prirodi - sezonski rad, popis, zamena, kampanja, projekat sa jasnim krajem - a ne redovan posao koji traje cele godine pa se ugovor samo obnavlja.

Granica je 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Zakon ne kaže "120 dana ugovora" nego 120 radnih dana, i to po poslodavcu - ko preko toga nastavi da radi isti posao, u praksi je u prikrivenom radnom odnosu, a inspekcija rada u tom slučaju gleda sadržaj odnosa, ne naslov ugovora. Ista logika po kojoj se razlikuje i ugovor o delu od radnog odnosa, razložena u ugovor o delu ili ugovor o radu.

PP ugovor nije radni odnos. To znači da prava zaposlenih - godišnji odmor, otkazni rok, otpremnina, minimalna zarada, zaštita od otkaza - ne važe sama po sebi. Ono što hoćeš da imaš, mora da piše u ugovoru.

Ko sme da potpiše PP ugovor

Član 197 nabraja tačno tri grupe lica, i poslodavac ne može da ga zaključi ni sa kim drugim:

1. Nezaposleno lice - bez obzira na to da li je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
2. Zaposleni koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena. Ko već radi 40 sati nedeljno, PP ugovor ne može; za njega je dopunski rad po članu 202, do jedne trećine punog radnog vremena.
3. Korisnik starosne penzije. Invalidski i porodični penzioneri nisu na spisku - šta njima ostaje, u tekstu ugovor o delu, staž i penzija.

Četvrta grupa je u članu 198: PP ugovor sa članom omladinske ili studentske zadruge, što je put za studente i učenike. Tu se ugovor zaključuje preko zadruge, ne direktno.

Može li paušalac na PP ugovor?

Ako imaš registrovanu paušalnu radnju i nisi nigde zaposlen, ne pripadaš ni jednoj od tri grupe iz člana 197: nisi nezaposleno lice, jer si osiguran po osnovu samostalne delatnosti. Poslodavac koji te hoće angažovati ima dva čista puta - ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa tvojom radnjom, gde ti izdaješ fakturu, ili ugovor o delu sa tobom kao fizičkim licem. Koji je od ta dva bolji za tebe i gde kod oba vreba isti rizik, u tekstu ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji; rizik sam proveravaš kroz test samostalnosti.

Ako si paušalac i zaposlen sa nepunim radnim vremenom, formalno ulaziš u drugu grupu. Ali tu je granica tanka i tiče se pitanja ko ti je nalogodavac - ako je to isti klijent kome fakturišeš iz radnje, zapitaj se zašto bi se isti posao delio na dva ugovora. To pitanje pre potpisivanja razreši sa advokatom, ne sam.

Porez i doprinosi na PP ugovor

Ovde je najveća razlika prema ugovoru o delu, i razlog zašto se PP ugovor zove "skoro kao plata".

Porez. Zakon o porezu na dohodak građana u članu 13 stav 2 kaže da se zaradom smatra i ugovorena naknada za rad na privremenim i povremenim poslovima zaključen neposredno sa poslodavcem. Stopa poreza na zaradu je 10% (član 16). Nema normiranih troškova od 20% kao kod ugovora o delu, jer ovo nije "drugi prihod" nego zarada.

Jedna stvar koju u praksi različito rade: neoporezivi iznos zarade (u 2026. godini 34.221 dinar mesečno) uređen je članom 15a, koji kao osnovicu navodi zaradu iz člana 13 stav 1 i 3 - a naknada za PP poslove stoji u stavu 2. Zato se na PP ugovor neoporezivi iznos po pravilu ne primenjuje i porez se računa na celu naknadu. Primer niže je urađen tako. Ako isplatilac ipak primenjuje umanjenje, porez je manji za 10% tog iznosa - proveri sa knjigovođom isplatioca kako on obračunava, pre nego što se dogovoriš oko neta.

Doprinosi. Zakon o doprinosima lica na PP poslovima navodi kao obveznike u sve tri grane: PIO (član 7), zdravstveno (član 8) i osiguranje za slučaj nezaposlenosti (član 9). Osnovica je ugovorena naknada (član 16), stope iz člana 44 su 24% za PIO, 10,3% za zdravstveno i 0,75% za nezaposlenost. Kao i kod zarade, deo plaćaš ti iz naknade, deo poslodavac na naknadu:

Doprinosi ne mogu da se obračunaju na osnovicu nižu od najniže mesečne osnovice (u 2026. godini 51.297 dinara), srazmerno danima u mesecu za koje si prijavljen. Ko je prijavljen ceo mesec, a ugovorio naknadu manju od toga, doprinose plaća na najnižu osnovicu, ne na ugovoreni iznos.

Primer na 100.000 dinara bruto

Dve stvari da uporediš sa obračunom ugovora o delu na istih 100.000 bruto: tebi na ruke ostaje 70.100 umesto 64.800 (osiguran) ili 56.560 (neosiguran), ali poslodavca PP ugovor košta 115.150 umesto 100.000. Zato poslodavci radije nude ugovor o delu - a tebi je, za isti bruto, PP ugovor bolji na ruke i bolji za staž.

Neto u bruto. Neto je 70,1% bruta, pa bruto dobijaš deljenjem neta sa 0,701: za 50.000 neto to je 71.327 bruto. Za starosnog penzionera obračun se može razlikovati - penzioner je već zdravstveno osiguran po osnovu penzije, pa koje se grane doprinosa plaćaju proveri sa isplatiocem pre dogovora.

Pošto se naknada računa u zaradu, isplatilac je podnosi na PPP-PD kao zaradu, ne kao drugi prihod sa šiframa 601-603 koje važe za ugovor o delu. Koji obrazac ide za koji ugovor i šta kad isplatilac nije obveznik obračuna: prijava ugovora o delu.

Da li PP ugovor ulazi u radni staž

Da, i to je glavna prednost prema ugovoru o delu. Zakon o PIO u staž osiguranja računa vreme provedeno na privremenim i povremenim poslovima za koje je plaćen doprinos (član 49) - staž teče po vremenu, dok traje prijava. Kod ugovora o delu staž se dobija tek na zahtev Fondu, deljenjem naknade najnižom osnovicom (član 50), sa gornjom granicom od 12 meseci godišnje.

Tri stvari koje to praktično znače:

• Prijava na CROSO. Član 35 stav 2 Zakona o radu obavezuje poslodavca da jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje podnese najkasnije pre stupanja na rad, i to za ugovor o radu "ili drugi ugovor o obavljanju poslova zaključen u skladu sa ovim zakonom". PP ugovor je takav ugovor. Bez prijave nema ni staža, pa je proveri - u portalu CROSO ili na izvodu Fonda PIO - a ne da veruješ na reč.
• Ako si već osiguran po drugom osnovu, Zakon o PIO lice na PP poslovima vodi kao osiguranika "ako nije osigurano po drugom osnovu" (član 11 tačka 9). Zaposlenom sa nepunim radnim vremenom staž već teče iz posla, pa mu PP ugovor ne dodaje dane - dodaje osnovicu, dakle visinu buduće penzije.
• 120 radnih dana nije 120 dana staža. Staž ide po kalendarskom trajanju prijave. Ako ti PP ugovor stoji otvoren šest meseci a radio si 100 radnih dana, u stažu je šest meseci - koliko ti puna mesečna uplata vredi u danima staža računa kalkulator penzijskog staža.

PP ugovor, ugovor o delu ili paušal

PP ugovor je bolji kad si nezaposlen ili na nepunom radnom vremenu, posao ima kraj i ne prelazi 120 radnih dana, i stalo ti je do staža i zdravstvenog osiguranja koje ide uz njega.

Ugovor o delu je bolji kad isporučuješ zaokružen rezultat van delatnosti naručioca i već si osiguran po drugom osnovu - jednostavniji je za isplatioca i zato ćeš ga lakše dobiti.

Paušal je bolji kad posao traje duže od 120 radnih dana godišnje, kad imaš više klijenata ili kad radiš za strane naručioce. Mesečna obaveza je fiksna bez obzira na promet, a koliko iznosi za tvoju šifru računa kalkulator paušala. Šta ti za isti iznos ostaje kao paušalcu, zaposlenom i knjigašu pokazuje paušal ili zaposlenje; kako se radnja otvara i šta posle APR-a, u tekstu otvaranje paušalne firme.

Šta treba da sadrži primer PP ugovora

Zakon propisuje samo pisani oblik i nabraja ko sme da ga potpiše. Pun šablon ovde nema smisla - svaki poslodavac ima svoj - ali ovo su članovi koje ugovor mora da ima da bi te štitio:

1. Strane - poslodavac i ti, sa podacima.
2. Osnov iz člana 197 - izjava kojoj od tri grupe pripadaš (nezaposlen, nepuno radno vreme, starosni penzioner). To je uslov zakonitosti ugovora, pa neka bude napisano.
3. Opis poslova i zašto su privremeni ili povremeni.
4. Trajanje - datum početka i kraja, uz granicu od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.
5. Radno vreme i raspored - broj sati dnevno ili nedeljno, smene ako ih ima.
6. Naknada - iznos, izričito bruto ili neto, i rok isplate. Ovo je najčešći izvor spora.
7. Prava koja ne idu automatski - naknada troškova, odmor u toku dana, zaštita na radu. Ako nisu ugovorena, nemaš ih.
8. Prestanak - da li i kako ugovor može da se raskine pre roka, i šta se isplaćuje za odrađene dane.
9. Poverljivost i prava na rezultat rada, ako praviš nešto što ostaje poslodavcu.
10. Rešavanje sporova i broj primeraka.

Pre potpisa proveri jedno: da li posao koji opisuje ugovor stvarno ima kraj. Ako ti isti poslodavac nudi PP ugovor za posao koji radi cele godine, pa ga posle 120 radnih dana "obnavlja" preko zadruge ili preko drugog ugovora, to nije privremeni posao - to je radni odnos bez prava koja radni odnos nosi.

Šta uraditi po redu

1. Proveri da pripadaš jednoj od tri grupe iz člana 197 - ako radiš puno radno vreme, tražiš ugovor o dopunskom radu, ne PP.
2. Dogovori naknadu u bruto iznosu; na ruke je oko 70,1% bruta.
3. Traži pisani ugovor sa članovima iz liste gore, posebno osnov iz člana 197, trajanje i bruto/neto.
4. Pre prvog radnog dana proveri da te je poslodavac prijavio na CROSO.
5. Posle svake isplate očekuj PPP-PD obračun, a na kraju godine proveri staž i osnovice u podacima Fonda PIO.
6. Ako posao traje duže od 120 radnih dana ili ti stižu novi naručioci, vreme je za sledeći korak - kako osnovati paušalnu radnju.

Izvori

Sve članove, stope i iznose iz ovog teksta proverio sam u novembru 2026, na tekstovima propisa sa poslednjim izmenama. Osnovice i neoporezivi iznos se menjaju svakog januara - pre nego što na nečemu odavde zasnuješ odluku, proveri aktuelne iznose:

• Zakon o radu - čl. 35 st. 2 (jedinstvena prijava pre stupanja na rad), čl. 197 (privremeni i povremeni poslovi: 120 radnih dana, ko sme), čl. 198 (članovi omladinske i studentske zadruge), čl. 199 (ugovor o delu), čl. 202 (dopunski rad): https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html
• Zakon o porezu na dohodak građana - čl. 13 st. 2 (naknada za PP poslove je zarada), čl. 15a (osnovica poreza na zaradu i neoporezivi iznos), čl. 16 (stopa 10%), čl. 85 st. 1 tač. 1 i st. 3 (ugovor o delu, normirani troškovi 20%): https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dohodak_gradjana.html
• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje - čl. 7, 8 i 9 (obveznici po granama, uključujući lica na PP poslovima), čl. 16 (osnovica je ugovorena naknada), čl. 44 (stope 24%, 10,3%, 0,75% i podela na deo iz zarade i na zaradu): https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_doprinosima_za_obavezno_socijalno_osiguranje.html
• Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju - čl. 11 tač. 9 (osiguranik na PP poslovima ako nije osiguran po drugom osnovu), čl. 49 (staž na PP poslovima po vremenu), čl. 50 (staž po ugovorenoj naknadi kod ugovora o delu): https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_penzijskom_i_invalidskom_osiguranju.html
• Republički fond za PIO, osnovice za uplatu doprinosa - najniža mesečna osnovica za 2026. godinu 51.297 dinara: https://www.pio.rs/sr/osnovice-za-uplatu-doprinosa
• Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja - jedinstvena prijava i uvid u sopstvene podatke o osiguranju: https://www.croso.gov.rs/